Denis i Anita Peričić

Crna sila

Diptih

- - -

Diptiha dio prvi

Crna sila made in Serbia

Milica je bila vrijedna kućanica, a Milutin je bio lijeni gotovan, uostalom, kao većina muškaraca. Od iole dobroga i marljivog muža ipak bi se očekivalo da ženi malo pomogne u kući, ali nije bilo te „crne sile“ koja bi Milutina nagnala da odmah uradi nešto što bi mu Milica rekla.

I tako je to bilo iz dana u dan.

Milica bi, na primjer, rekla:

– Daj, Milutine, pobogu, uzmi pajalicu pa skini onu paučinu u ćošku levo gore u gostinjskoj sobi, znaš da sam ja preniska za to, čak i ako stanem na merdevine!

A Milutin bi odgovorio:

– Pa Milice, zar ne može to da sačeka malo? Zar ne vidiš da gledam fudbal, pa nije crna sila, đavo te odnio!

Ili, na primjer:

– Milutine, pobogu, kad ćeš ti da popraviš usisavač, duva na sve strane, ne mogu više da usisavam, sve šta usišem baca van na drugu stranu za mnom!

Milutin bi pomislio: „sisaj ti znaš šta, dosado nijedna“, ali bi pregriz'o jezik, pa rekao:

– Ali, Milice, zar ne vidiš da seckam slaninu, sačekaj malo, pa nije crna sila, đavo te odnio!

Pa onda, recimo:

– Pobogu, Milutine, daj promeni konačno sijalicu u toaletu, ne vidim više ni kud treba da sednem kad kenjam!

– Milice, koliko puta moram da ti kažem da si naporna? Pa zar ne može to da sačeka malo, zar ne vidiš da čitam novine? Pa nije crna sila, đavo te odnio!

Ali Milici je doista bila crna sila, bilo joj je sila da obavi veliku nuždu. No i to je nekako podnijela, sjela je, u mraku, ipak pravo na rupu i u posljednji čas obavila svoje, ali u njoj je tada nešto puklo: prekipjelo joj je.

Pa je zavirila u recepte naših baka.

Tamo je saznala da je njezina baka davno obavila ritual zaštite od Čume. Pa potom ta opaka starica ružna lika nikada više nije dolazila potomcima da ih gnjavi svojim smrtonosnim planovima.

S obzirom na to je taj ritual zaštite od Čume bio jako kompliciran, Milica je morala sve to da obavi obrnutim redoslijedom, a što je bilo još složenije.

U susjedinoj kući okupila je osam djevojaka i devet udovica. Prvo su morale tkati cijelu noć, gole. Onda su seoska kolica za transport mješina napunile vodom, pa su otišle do rijeke i u nju izlile vodu. Onda su se odjenule. [1]

I Čuma je zakucala na vrata:

– Evo me, šta je problem, prijo?

– Eto, tetko – rekla je Milica, jer Čumu se ne smije zvati Čumom, nego isključivo kumom ili tetkom – imam problem s mužem. Neće ništa da uradi, iako mu lepo kažem.

– Ne brini, prijo, sa'ću ja da to rešim? Gde je lenja budala?

I tako je Čuma potajno ušla u toalet dok je Milutin bio sam kod kuće, pa mu povikala, oponašajući Miličin glas:

– Ajde, Milutine, dođi u zahod da mi obrišeš dupe, ne vidim u mraku, jer još nisi promenio sijalicu!

A Milutin će:

– Ali Milice, pa zar ne vidiš da gledam Vesti, sačekaj malo, pa nije crna sila…

Uto se na vratima gostinjske sobe pojavila Čuma, krezuba starica gadna lika, s tefterom u ruci u kojemu je već bilo zapisano Milutinovo ime, i rekla mu:

– …ali jeste, Milutine, crna sila je.

Vidjevši crnu silu u obličju Čume, Milutin je stigao samo da kaže upravo ono što mu se u sljedećem trenutku i dogodilo:

– Đavo me odnio!!!

Diptiha del drugi

Črna sila made in Zagorje *

Marica je bila vredna domačica, a Jožek je bili leni i ništkoristi brezobraznik, kakti i večina moških. Od dobrega i marlivega moža ipak bi se očekivalo da ženi malce pripomogne v hiži, ali neje bilo te „črne sile“ štera bi Jožeka natirala da hman napravi nekaj kaj bi mu Marica rekla.

I tak je to bilo vsak den.

Marica bi, na priliku, rekla:

– Daj, Jožek, za Božeka dragoga, zemi partviša pa skini dol ono pavučino levo gore v dnevni sobi! Znaš da sem ja za to preniska, čak i ak se stanem na lojtre!

A Jožek bi odgovoril:

– Ali, Marica, kaj nemre to malo počakati? Kaj ne vidiš da gledim nogometa? Pa neje črna sila, vrak te dal i vrak te zel!

Ili, na priliku:

– Jožek, za Božeka dragoga, kad buš več jemput popravil saugera, piha na vse strane, nemrem več saugati, vse kaj posaugam hiče na drugo stran za menoj!

Jožek bi pomislil: „saugaj ti znaš kaj, dosadna baba“, ali se bi vgriznul za jazika, pa rekel:

– Ali, Marica, kaj ne vidiš da režem špeka, počakaj malo, pa neje črna sila, vrak te dal i vrak te zel!

Pa onda, rečemo:

– Jožek, za Božega dragoga, daj premeni to žaruljo v šekretu, ne vidim več ni kam se trebam sesti gda se moram posr…

– Marica, kolko put ti moram reči da si naporna? Pa kaj to nemre malo pričekati, kaj ne vidiš da čtem novine? Pa neje črna sila, vrak te dal i vrak te zel!

Ali Marici je zbilam bila črna sila, bilo joj je sila da zbavi veliko nuždo. Nekak je i to podnesla, v kmici se je ipak sela točno na rupu i v zajdni čas zbavila kaj je morala, ali v njoj je nekaj počilo: prekipelo joj je.

Pak je zavirila v receptuše naših starih mam'.

Zmešala je pavuka otrovca, zub od gluhega pilka, tri papka od vepra, na Vuzem škoplenega, i korenja z paprom zdroblenoga, pak od jadrice žolčne egiptovskeg oreha i od ženskih lasi scopranega teha; vse to z oblizajnkom mlade mesečine v tri kaplice ženske mesečne tečine. [2]

To je spila, pak je Hudome prišepnula da ga nekaj treba.

I onda joj je Hudi prišel. Tak je bil gerdi da je Marica morala na stran gledati.

– Halo, evo me, kaj ima? Gdi je problem?

– Glečte, gospon Hudi, problem je z mužem. Nikaj neče napraviti, kak god da mu lepo velim.

– Nemaš frke, stara. Ve bum ja to rešil. Gdi je leni bedak?

I tak je Hudi skrivečki vušel v zahoda gda je Jožek bil sam doma, pa mu je zakričal, imiterajoč Maričinega glasa:

– Ajde, Jožek, dojdi v zahoda da mi rit obrišeš, ne vidim v kmici, jer još nesi premenil žaruljo!

A Jožek je na to rekel:

– Ali, Marica, pa kaj ne vidiš da gledim Dnevnika, počakaj malo, pa neje črna sila, vrak te dal…

Vuto se v dnevni sobi pojavil Hudi, tak gerdi kak sam vrak more biti gerdi, z tekicom v roki v šteri je več bilo zapisano Jožekovo ime, i rekel mu:

– …ali jeje, Jožek, črna sila je.

Videvši Hudega, črno silo, Jožek je još stigel reči baš ono kaj mu se je v sledečemu trenutku i pripetilo:

– …i vrak ME zel!

• < Prethodno
• Slijedeće >