Alenka Milošević:
Opasna
Ana se pogledala u ogledalo i bila je zadovoljna. I malo uplašena. Ono o čemu je toliko promišljala, napravila je. Jučer je blajhala kosu. Nije baš bila ona nijansa koju je željela, ali njene tamnosmeđe vlasi toliko su cvrčale pod kemikalijama da je i frendica, frizerka-amaterka, odlučila prekinuti session na pola puta. Završila je s nekakvom žućkasto smeđom nijansom, ali ajde, barem je malo zlatnoga na njenoj glavi, a to je bio cilj. Frendica je prikrivala nervozu veselo ponavljajući: 'Jako ti je lijepo i neobično', dok je ova zabrinuto je dodirivala spaljene niti. Nekako se uvjerila da tako mora biti i danas ih je već mazala s nekakvim uljem da postigne onaj cool zalizani look. Na kraju, obrve je potamnila najtamnijom smeđom i postigla izgled musave Madonne s početka devedesetih. Obećala si je: neće si više dozvoliti nikakve nesigurnosti i slične gluposti i od sad će si biti super.
Opet se promotrila. Nije baš kako je zamislila, ali da, konačno je na tragu nečeg divljeg i svojeg kakva je zapravo željela biti. Vidjela je na portalima kako se sad nose jako poderane traperice, jedno koljeno mora biti potpuno razdrljeno i potom prošla pola grada da masno plati jedne takve. Na TO je dala gotovo četvrtinu svoje službeničke plaćice, ali nema veze, ona od sada samo iskreno tako da to zapravo i nije trošak, već ulaganje u pravu stvar.
Premijera Prave Nje održavala danas u jednom zagrebačkom parku s jezerom, puno djece i pasa. Za pratnju je odabrala Irenu, kolegicu svojih godina za koju je osjećala kako će imati razumijevanja za ovu promjenu jer je i sama bila priličan individualac. Irena je uvijek izgledala potpuno promašeno, poput ostarjele Disneyeve princeze, ali je mislila o sebi sve najbolje, i najvažnije, uopće je nije bilo briga za komentare drugih. Ana je željela taj stav. Njihovo druženje išlo je ovako: Ana bi se potajno sramila Ireninog izgleda, ali bi njen vedar duh i dobro srce odmah sve zasjenili. Onda bi se Ana sramila same sebe.
Ni ovaj put Irena nije podbacila: samo na njoj moglo se naći brdo mašnica, našivenih leptirića i nečeg šljaštećeg. Bilo je crikusoidno i veselo kao i ona. A novu Anu najprije je zabezeknuto odmjerila, a onda je krenuo detaljan pregled i odobravanje:
'Nisam pojma imala da imaš kožnu jaknu sa zakovicama! I narukvice sa šiljcima!
'A gdje da to nosim, na šljaku?'
'Opasna si, uuuu!'
'Ova te boja jako podigla!'
'Ozbiljno to misliš?
Mlade žene šetale su po dogovorenoj lokaciji, a Ana se navikavala na svoj novi izgled. Shvatila je da je pretjerala s tim uljem jer su se masni pramenovi odvajali od glave i sad su neuredno padali po licu. Kad bi ih makla iza uha, osjetila bi mast na rukama. Naravno da u svojoj premaloj torbici nije imala papirnate maramice pa je masne ruke skrivala u džepovima. Nije se dala pokolebati, ne može se sve posložiti iz prve! Šetnja se odvijala tako da je Irena neprestano pričala o nekom svom bivšem dok je Ana, u svojoj brizi za novu sebe, odsutno ponavljala 'Stvarno? ' ili 'Aha'. Prošle su kraj klupice s nekim srednjoškolkama i Ana je primjetila kako se nekoliko djevojaka zagledalo baš u nju.
'Primjećuje se, dakle', uzbuđeno je zaključila.
Opet se uhvatila za masnu kosu i nervozno obrisala ruke u ultraskupe traperice što je ostavilo fleke na bedrima. Kolegica je i dalje uživljeno pričala svoju priču, a Ana je razmišljala gdje i kako da upozna nove, zanimljive ljude skladu sa svojim pravim ja.
'Dođi da te upoznam', Irena je uhvati za lakat i pokaže na dva mlađa muškarca.
U Ani poraste uzbuđenje. Kako se stvari brzo odvijaju kad si iskren i svoj! Krenu prema dečkima, najbrži opis: jedan izbrijane glave, drugi plavokos. Još bliže: obojica zgodni!
'Nisu loši!'
Dvojica su opušteno sjedila na vrhu klupice i pušila. Rukovali su se s Irenom i okrenuli prema Ani, ali ona nervozno gurne masne prste još dublje u džepove i jedva prozbori svoje ime. Obojica iznenađeno ustuknu. I kolegicu začudi Anino ponašanje. 'Neka misle da sam sramežljiva', smiri samu sebe, 'Sve je i dalje cool'. Dala bi kraljevstvo za paprinate maramice!
Dečki su iz Ireninog šireg društva. Pretresali su gdje je tko od njima poznatih ljudi, a onda Ana, da ne stoji bezveze, nonšalantno digne jednu nogu na klupicu. Ruke i dalje u džepovima. Ćelavi primjeti da joj je pomodna tenisica (besmisleni oblik između tenisice i gležnjače) potpuno mokra. Upitno je pogleda pokazujući na cipelu.
'Ah, znam...od hodanja po travi, sranje', pokuša biti opuštena, ali ispadne koma i još ostane s drugom mokrom nogom u travi kao da je to najnormalnija stvar.
'Pa imaš i staze bez trave. I čizme. Navodno su super. Za travu', kaže ćelavi njušeći da je Irenina frendica rijedak materijal za sprdnju. Irena je to osjeti i prostrijeli ga pogledom. Ovaj pomirljivo spusti pogled, ali mu se ipak otme cerek. Ani se učini kako nešto ipak nije u redu, ali se odmah sjeti kako si je obećala da nema više nikakvih depri i sumnji i da je sve ok.
'Ma ja sam išla za pogladit nekog cucka pa smo se obje smočile', smiri stvar Irena.
Dečki pogledaju Ireninu obuću- čizmice. Ona slegne ramenima, a Ana obuzeta sobom opet ne ulovi ništa. Odjednom se Irena oduševi malim crnim psom i potrči do njega: 'Rokiiii!' Pas se zaleti prema njoj i krene skakanje i maženje.
'To ti je moj', kaže ćelavi Ani. 'Šetamo ih ovdje svaki dan. Voliš pse?'
Ani se gotovo otme uzdah jer je životinje uopće ne zanimaju, ali zatomi svoju ideju da od sad samo iskreno i promrmlja da voli.
'Zgodna si', neočekivano bubne plavokosi. I ćelavi se iznenadi.
'Hvala', iskreno odgovori zbunjena Ana, spusti pogled pa užasnuto primjeti masne fleke na bedrima. Plavi se iznenadi njenom grimasom, a Ana izvadi ruke iz džepova da pokrije štetu. Onda sjedne na klupicu vjerujući da će se ovako manje vidjeti. Njeno nelogično ponašanje naprosto je prizivalo pažnju, a dečki su je sad već besramno proučavali. Sjednu do nje. Nakon nekoliko neugodnih trenutaka oslobodi se plavokosi zagledan u njenu zakovičastu jaknu:
'Ti si kao neka rokerica? Bajkerica?'
Ana, iznenađeno: 'Da bar!'
Ćelavi nastavi pokazujući na šiljkaste narukvice: 'Voliš metalce? Znaš onu od Jagoda, Motori, motori?'
Ana se osmjehne pa zbunjeno klimne glavom. Nije baš njen izbor, ali se suzdrži samo da ne uvrijedi sugovornika.
Plavokosi: 'Bravo! Ja sam se uvijek palio na opasne ženske.'
Ćelavi: 'I ja! '
Dečki se počnu cerekati kao da je nema. Ana konačno skuži. Ne odgovori im ništa. Zagleda se Irenu koja se glupira s blesavim Rokijem. U njoj raste ogorčenje. 'Smiju mi se', pomisli na rubu suza. Jasno joj je - image je promašen, ponašanje smiješno. Ali, svejedno, znaju me pet minuta! Otkud im pravo? Odjednom, odustane od svega i makne ruke s bedara. Sad su masne fleke već jako vidljive. Ćelavi ih skuži i da znak plavome. Obojica se opet začude, ali ih Ana tako oštro presječe pogledom da ne usude ništa. Onda krene do Irene, samo da je što dalje. Nema potrebe objašnjavati. Ionako bi samo čekali nešto takvo. Čučne u travu i počne petljati uz Irenu i Rokija. Bar će obrisati masne prste u mokroj travi.
'Baš je slatki', veseli se Irena, 'Jel da?'
'Je' odvrati Ana s knedlom u grlu pokušavajući oprezno pomaziti Rokija. U žaru igre pas je ogrebe po ruci što je dodatno iznervira, ali se opet pravi kako je to baš super .
'Jebemu sve', pomisli, 'šta ja glumatam ovdje? Opet glumatam! Nikad se neću toga riješiti'.
Ustane. Pogleda se. Skroz mokre cipele, a i one su bile skupe ko sam vrag. Valjda će im biti spasa kad se osuše. Fleke kraj dupeta, mast na rubovima lica, masni pramen preko oka, super ti ide! Dečki se opet cerekaju, baš kao i one cure za koje je mislila da joj se dive. Pa šta! Pa neka! Doći ću ja već na svoje! Odlučno kaže Ireni da joj je dosta i da bi išla doma. Irena je iznenađeno pogleda, ali se digne i krene prema dečkima da ih pozdravi.
Taman kad pomisli da je muci kraj, poput tajfuna uleti još jedan pas, visoki, mršavi, žućkasto-smeđi . Galop niotkuda.
Čuje glas plavokosog: 'Vida! Vidaaa!'
Kuja Vida malo zastane, pogleda u svog vlasnika, a onda svom silinom skoči na Anu, gotovo je obori na zemlju. Ana vrisne pokušavajući odgurnuti životinju, ali se ova zakači za rukave njene jakne. Scena je čak i komična jer su pas i Anina kosa iste boje, kao da je životinja po tom ključu pronašla svoj par.
'Ne brini, samo te pokušava pozdraviti' , začuje povike.
Odjedom kuja zacvili. Nabola se šapama na zakovice na narukvicama. Konačno se skine s Ane i tugujući odgega do zabrinutog vlasnika. Plavokosi više nije bio tako superioran. Cmoljio je oko svog psa tepajući kao malom djetetu: 'Joj, moja ljubica, daj da vidim šapicu...joj'.
Ana odahne, Vidi nije ništa. Bilo joj je žao cucka, ali nije mogla sakriti zadovoljstvo glede vlasnika: 'O, više nismo tako bahati'. Pregleda svoje rukave – pas je ostavio svoje ogrebotine. Prasne u smijeh, sad je sve sjelo na svoje mjesto: pohabana jakna, poderane trapke, poderan trud oko uživljavanja u Novu Ja. Jedini fan – nastradala kuja!
Začudi se sama nad sobom. Kad li je zaboravila da je da je smijanje vlastitoj gluposti odličan osjećaj? Konačno neopterećena i odobrovoljena krene prema plavokosom. Ispruži ruke da pokaže svoju štetu i opusti cijelu situaciju. Ali Vida na pokret zakovica plaho uzmakne, a nesvjesno za njom i plavušan i ćelavac. Anu iznenadi njihova nemuževna reakcija. Pokuša biti fina, ali se ne može suzdržati: 'I vi bi htjeli opasnu žensku?'